Gafovi političara u 2015. godini

Ovo su izjave političara, koje bi oni verovatno želeli da zaboravimo. Međutim, umesto zaborava, mi smo ih sve zabeležili, jer ko zna šta sve može da bude važno za godinu punu istorijskih događaja, u kojima je heroj samo jedan čovek.

Maja Gojković, Foto: cdm.me
Maja Gojković, Foto: cdm.me

Continue reading „Gafovi političara u 2015. godini“

Advertisements

Pamet pakuje kofere

Zoran Ristanović je završio Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu sa prosečnom ocenom 9, 90. Već dve godine je na doktorskim studijama na Univerzitetu u Utrehtu, tokom kojih je boravio u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji, a trenutno je u Americi kao gostujući naučnik na Univerzitetu Stanford. Za razliku od većine zemalja, on kao doktorant u Holandiji ima status zaposlenog, regularnu platu, socijalno i penziono osiguranje. Iz Srbije je otišao zbog stručnog usavršavanja, ali i zbog teških uslova za rad mladih naučnika. Vratio bi se ovde, ali da bi se to desilo, kaže da se nešto ozbiljno mora promeniti u svesti ljudi koji vode državu.

slika: politika.rs

,,Političari ni za šta na svetu ne bi menjali svoje fotelje. A kada bi se samo malo potrudili da omoguće normalnije uslove za život i rad mladih, verujem da bi se mnogi naši stručnjaci vratili u Srbiju“ , kaže Ristanović.

Priče onih koji odlaze različite su, ali je razlog odlaska isti. Možda nisu nezadovoljni uslovima studiranja i znanjem koje steknu; problem nastupa kasnije, kada se završe masteri i doktorske kada treba da pronađu posao, da se ,,skinu roditeljima sa grbače”. Tu je država podbacila jer nije privredu i ekonomiju digla na noge odgovarajućom brzinom. Da je tako, pokazuje i podatak da je. Srbija za visokoškolsko obrazovanje izdvaja oko 0,9 procenata bruto nacionalnog dohotka; u zemljama Evropske unije ta brojka je 1,25. Ili su odliveni mozgovi kormilarima države nedovoljno interesantni da bi im se oni posvetili, ili u zemlji postoje mnogo veći problemi od podatka da je Srbija u vrhu po broju odlivenih mozgova, a na začelju po broju visokoobrazovanih. Ipak, mladi ljudi koji odlaze vapeći za boljim sutra nisu krivi – kriva je država sa stopom nezaposlenosti od 23,7.

Postoji nekoliko načina da se odliv mozgova smanji jer se on više ni na koji način ne može zaustaviti. Pored programa stipendiranja najboljh studenata, tu je i Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. Ona predviđa da bi do 2020. godine trebalo da imamo 35 – 38,5 odsto visokoobrazovanog stanovništva starosti od 30 do 34 godine, kao i veće izdvajanje novca za obrazovanje – sa 4,5 na 6% bruto nacionalnog dohotka. Mnogima je preambiciozna, mnogi smatraju da će se država oglušiti o njenu primenu ili da je Parlament, jednostavno, neće usvojiti. Kako kod, ona je sveobuhvatna, prvi put je u njoj jasno formulisan plan školovanja od jaslica do programa celoživotnog učenja. I za sada najbolje što imamo. Sačekajmo, pa ćemo i videti – hoće li nam Strategija pomoći ili će nas, po Kremanskom proročanstvu, ostati tek toliko da stanemo ispod jedne šljive.