Predstava „Hegel i duga lista prevara“

On ne vidi, ne čuje ali zato fantastično pleše uz pratnju kolege u invalidskim kolicima. Poruka koju žele da pošalju jeste da telo kao takvo nije ograničenje za umetnost. „Hegel i duga lista prevara“ naziv je gostujuće predstave koja je  premijerno izvedena u sredu 11. novembra u Ateljeu 212. Ideja ovog komada, na kojem su, izmedju ostalog, radili koreograf Boris Čakširen i tekstopisac Marko Pejović, jeste da omogući integraciju lica sa posebnim potrebama u svet pozorišta.

Foto: Maja Ven

Continue reading „Predstava „Hegel i duga lista prevara““

Advertisements

Mladi vole državu, o, da li ona to zna?

“Ti voliš nju!“
“Ti voliš nju!“
“A tebe ja!“
“A tebe ja!“
“O, da li to?“
“Da li to?“
“Ona zna?“
“Ona zna?“

U kasnim popodnevnim časovima na punktu Makiš 1 začula se pesma u dvoglasu u izvođenju momaka i devojaka okupljenih sa jednim zadatkom – napuniti peskom što više džakova, odbraniti se od nabujalih reka.

foto: SV
Continue reading „Mladi vole državu, o, da li ona to zna?“

Sve počinje sa prvim, jednim čovekom

Dok svi danas čekaju skok iz svemira, koji se konstantno odlaže, ja sam čekala nešto sasvim drugo. Među osnovnim pravilima u novinarstvu važi i ono da se tema, priča, približi ljudima koji će je čitati, slušati, gledati. Blizina u smislu geografske blizine, blizina i kao ljudska priča. Ono što je u mom dvorištu zaista me uvek više interesuje nego ono što je ispred kuće nekog Kineza. Osim ukoliko sam takve prirode da ne volim svoj dom (ima i takvih). Jeste fascinantno ono što će  Feliks Baumgartner uraditi danas, to jeste svetski događaj- skočiti iz svemira- ali on ni po čemu bitno neće promeniti moj život, život mojih sugrađana, komšija. život danas, sad. Verujem da će promeniti život jednog brenda za koji već govore da je napravio najbolju svetsku reklamu. Ono što hoće promeniti nešto TU i SAD jeste konkretno delovanje na rešavanju problema u gradu. Lična inicijativa i lična odgovornost temelji su društva, grada, zajednice koje funkcioniše i kojim je većina građana zadovoljna. Osoba čiji sam odgovor do malo pre čekala, nije bio skakač iz svemira, već dvadesetogodišnjak zbog kojeg su noćne autobuske linije u glavnom gradu obeležene; mladić koji spašava drvorede i zelenilo; osoba koja lično kontroliše gradsku rasvetu i stanje u GSP-u; građanin koji svakodnevno piše prijave i žalbe nadležnim organima i pravnim putem želi da učini „da i ovde sve funkcioniše kao svuda u svetu“. Student Filip Vukša. Moje čekanje budućeg sagovornika preliveno je tremom, nesigurnošću- da li će se javiti. Ipak, neko ko je do sada imao iskustva zatvorenih vrata, naročito birokratije, i uspešno ih upornošću prevazišao, nije od onih koji su nedodirljivi. Javio se “heroj grada”, kako ga u nekim medijima nazivaju i obradovao mene, a nadam se i vas jer ćete u nekoj od narednih emisija “Slušaonice 6” (koja počinje tačno u 18h) moći da slušate intervju sa ovim odgovornim građaninom. Feliks nikako da skoči, a Filip je ovog vikenda sa nekoliko volontera verovatno izdejstvovao(ili će) nove drvorede u Beogradu. Feliks skače kroz vazduh, dok ovaj student čisti vazduh koji dišemo. Ne obezvređujem skok iz svemira, zaista svaki globalni uspeh i pomeranje granica jeste za poštovanje.

Elem, smatram da moramo uvek misliti šta mi to možemo, kao pojedinci, da uradimo da bi nam dvorište bilo lepo. Džaba se žaliti i sedati kraj Tv-a. U Crnoj Gori, na primer, danas građani glasaju i biraju sastav parlamenta. Nadam se da biraju, nadam se da se pojedinci vode time ŠTA JEDNA OSOBA, Ja mogu da uradim za svoju zemlju. Razni su načini menjanja, popravljanja svoje sredine. A od poboljšanja nas uvek deli samo malo- POKRENUTI SE. Jer kome nešto smeta ili nedostaje taj preduzme nešto da to promeni ili dobije. Ne “zašto baš ja, kad neće niko drugi”, nego “Da, ja jedan, a sutra će već nas biti više”.

Uostalom Filip Vukša je primer za to, čućete već. Od ponedeljka (22. oktobra) se slušamo u šest! Radio Studio B.