Bibliotekar na periodici- periodični utemeljivač živaca

Odem  ranom zorom, jer posle iskustva sa Narodnom bibliotekom, ne bih se usudila da odem popodne. Sat i trideset šest minuta izgubljenih na protokol- neponovljivo. Ulazim u Gradsku, kad tamo nigde nikoga. Uzmem 10 tomova, koliko je pravilima propisano. Popodne se zameni smena. Jedva gledam, radim šest sati, doručkovala sam tri kiflice u 9h. Prilikom vraćanja nekoliko svežanja „Večernjih novosti“,  gospodin tek pristigli bibliotekar mi skrene pažnju kako nisam složila sve novine i vrati mi na sto da to popravim. „Popravim“  ja to uz objašnjenje da sam ih tako još jutros dobila, bile su izmešane, slagala sam istim redom, misleći da postoji razlog. Ne, on insistira i ponovo mi vraća da sredim. Složim ja po datumu od prvog do poslednjeg broja, ali avaj, on opet ima primedbu. Januar mesec je složen od trećeg, a ne od prvog. Ja ponovo objašnjavam da sam tako dobila, da nisam u vrtiću, pa da pobacam novine kao igračke. Odrasli smo ljudi, zaboga. U nekom trenutku mom umornom mozgu sine da poslednjeg dana decembra izlazi trobroj zbog Nove godine, ali on to ne želi da čuje i dalje mi objašnjava kako ću morati lepo da slažem ukoliko želim „da i dalje sarađujemo zajedno“. Ja ponovo pokušam, on ništa. Napominjem da smo žučnu raspravu vodili kroz šapat, jer smo u čitaonici. Svađajte se vi kroz šapat, objasnite dokonom čoveku da vam nije do života i da samo želite što pre da završite. Okrenula sam se i vratila za sto da nastavim sa radom. Mogao je da složi tih nekoliko brojeva za dva i po minuta i da ne troši pola sata mog života, ali njemu je bilo dosadno. Mislim da je kasnije shvatio da sam u pravu za onaj trobroj, nije priznao. Izvinio mi se zbog rasprave jer  „shvata da sam prvi put u biblioteci(!) i da mi niko nije rekao kako da slažem novine(!)“.  Šta zna svinja šta je dinja, pomislih. Rekoh samo da je u redu, šta drugo. Ti mali, dokoni ljudi iz biblioteke, zapalila bih ih!  3:)

Advertisements

Spin doctor

Preumorna sam od raznoraznih kampanja, bilborda, izbornih plakata i muzičkih spotova koje nam serviraju ovi naši, stari- novi političari. Štaviše, hvatam sebe kako pevam pesmicu o jakoj Srbiji, zemlji regiona…la la la… nije loša melodija… još da je ne peva gitarista iz Kikijevog benda, bila bi hit. Nekako njih i mogu da razumem, osladile se ljudima pare, vole srpski dinar, mislim Srbiju, vole srpski narod, zapravo pdv koji su im uveli. Ali, ne razumem sta sinoć bi Olji Bećković da nam onako ispira mozak. Da je ne zna, čovek bi pomislio da je pr (public relations-odnosi sa javnošću) Demokratske stranke. Continue reading „Spin doctor“