Vukašin Obradović: Autocenzura caruje u srpskim medijima

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ocenjuje da je kontrola nad medijima u Srbiji danas veća nego u doba vladavine Slobodana Miloševića i da u medijima caruje autocenzura.

Vukašin Obradović (foto: mc.rs)

Continue reading „Vukašin Obradović: Autocenzura caruje u srpskim medijima“

Advertisements

Političko orgijanje: nevolja naroda

Politička kampanja je počela pre nego što je zakonom predviđeno. Onda se dogodila i ona legalna. Usledila je, ničim izazvano, postđurđevdanska, a od juče imamo i postvidovdansku.

Ali, ništa nam novo nije donela ni prva, ni druga, ni treća… Sve je već viđeno. I ove promene na političkom tlu su déjà vu. Zašto bi nas čudila kombinatorika ljudi kojima smo poverili glas 6. maja ? Toma, Vučić i Dačić – déjà vu. Boris, Đilas i Dačić – déjà vu. Dinkić i Dačić – déjà vu. Toliko je već « svako sa svakim » da me ni kombinacija Toma i Boki ne bi začudila u sveopštem orgijanju.

Jedna od najkorišćenijih fraza tokom kampanje (jer kampanja nikada ne prestaje!) jeste volja naroda. Ovih dana je gotovo svi političari koriste. I oni koji ne znaju šta znači. I sve je pod velom – volje naroda. Samo, mnogo mi se nešto promenilo shvatanje volje naroda od Đurđevdana do Vidovdana.

Prva volja narođa je bila DS i SPS. A evo, već juče, Dačić kaže da je volja naroda SNS i SPS. Kad je to Pajtić čuo, volja naroda se drugačije tumači i u Vojvodini. Socijalistima su kazali ćaozdravo. Kažu, shodno osvojenim mandatima SPS, oni nisu – volja naroda. Samo, kako je DS-u bilo voljenarodno da ostavi SNS u opoziciju kada su osvajali manje mandata od njih. I Đilas se javlja. Njegova sintagma je volja građana. Kaže da ostaje. Ne pomišlja na ostavku posle « novih » kretanja na parlamentarnom nivou. Ne zato što mu je lepo na tom mestu već zato što je to – volja građana. Jeste. I Đilas je građanin. I Dačić je narod. I Toma je narod. Svi su oni narod. A bogami i nakot. Nakotila se bagra. Ali, tako je sa korovom, brzo raste. Kad jednom krene, teško se zaustavlja.

A sve je ovo, zapravo, nevolja naroda. Političarima u Srbiji su sve vrti oko fotelje i za nju bi i dupe dali. Mnogi i jesu. A ko nije – daće. I budući svingeraji biće nam – déjà vu. Dobar nam je ovaj izborni sistem. Pozdravite ga.

U ime oca i sina – enter

Oni nas hrane. Oni nas jedu. Mladi danas teško mogu da zamisle život bez njih. Pojavili su se juče, a već su svuda oko nas. U nama, sa nama. Zvuči kao religija. Nekima i jeste.

Maj spejs (my space), Fejsbuk (facebook), Tviter (twitter). Glavni su. Ima i manjih. Kao sekti. Svako ima svoje vernike, tj. korisnike. Zbog njih se vode i ratovi. Za sad samo na forumu prevlasti i zarade. Sve je manje „ateista“ u ovoj oblasti. Asocijalnomrežista zapravo. Jer, kada te nema tamo, kao i da te nema uopšte.

Pararligija ili parasvet. Potpuno je nevažno. Socijalne mreže su se pojavile početkom dvehiljaditih. Kao što rekoh, juče. Svakoga dana ih je sve više. Poslovni i privatni sastanci, porodični ručkovi, ljubavne veze, škola. Sve je na njima. Znatno skraćuju vreme i olakšavaju komunikaciju. Kafa sa prijateljima „preko grane“ moguća je sada bez aviona. I to za male pare i za samo nekoliko sekundi.

Ljudi su zaslepljeni čarima Internet komunikacije. Korisnici postaju fanato-korisnici. Njima se predaju potpuno. I bez zadrške. Njima poklanjaju svu svoju intimu. Slike i snimke. Najdublja osećanja i misli. Socijane mreže mogu da budu, a veoma često ti jesu, trgovi za razmeni ljudskih emocija: tuge, patnje, uzbuzđenosti, sreće.

Socijalne mreže mogu da budu veoma korisno sredstvo komunikacije. One će uštedeti vaše vreme i novac. Ali, neprestano će vas mamiti da date još više. Da date sebe skroz. Da se date do kože svima na izvol`te. Najveće opasnosti vrbuju upravo mlade ljude. Decu. Deca danas prvo dobijaju profil na Fejsbuku, pa tek onda prohodaju. Do polaska u školu imaju hiljade „prijatelja“.

Оvde ću se zadržati. Reč – prijatelj. Asocijacija na nešto lepo, snažno, na poverenje. Ova, lepa reč, postala je više nego ikada izlizana. Ljudi danas imaju hiljade prijatelja. I ne poznaju ih sve. Internet prijatelji vam se neće javiti na ulici. Oni su vam prijatelji samo da socijalnim mrežama. Tamo vam i mogu biti od koristi. Možete da zaradite koji lajk više. Ali bojim se da je važi formula što više ljudi na Fejsbuku, to manje u pravom životu. Ili grešim?