Neka „Igre devedesetih“ počnu!

Najnoviji slučaj svake vrste maltretiranja medija otkako je formirana Vlada nakon izbora 2012. godine jeste slučaj „Tanjug“. Naša najpoznatija novinska agencija uklonila je postavljen tekst o razlozima podnošenja ostavke, sada već bivšeg, ministra privrede Saše Radulovića. Tekst u kome se eksplicitno navode razlozi  nesprovođenja reformi i kao krivac navodi Kabinet Prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića. Nešto kasnije objavljen je tekst pod nazivom „Krstić: Vućić je reformator“.

Greška u sistemu. Državnom sistemu.
Greška u sistemu. Državnom sistemu.

Continue reading „Neka „Igre devedesetih“ počnu!“

Advertisements

Pogodi ko je došao?

izvor fotografije: dark.pozadia.org

Jutro. U studentskom stanu na sedmom spratu Makenzijeve ulice žive dve devojke. Budi ih alarm. Jedna od njih ustaje iz kreveta, oblači se i kaže drugarici da ide da kupi kafu. Podseća je da treba da ustane da zaključa vrata. Ona koja je ostala u stanu dolazi do ulaznih vrata i zaključava ih. Vraća se u dnevnu sobu i uključuje televizor. Nakon pet minuta čuje se zvono na ulaznim vratima. Ustaje sa kreveta, brzo otključava i užurbano odlazi do toaleta. Vraća se u dnevnu sobu. Na krevetu sedi prosedi čovek.

Dani posle Juče

Ove godine Đurđevdan je bio dan u kome smo tražili promene, a dobili zamene. Jutros smo se probudili sa istim onim osećajem koji smo imali i pre nego što su stranački funkcioneri počeli da se fotografišu sa domaćim životinjama, i kako bi naš javni servis okarakterisao seljake – „paorima“.

Prošli smo kroz dve faze, a čeka nas još jedna.

I faza: Dani pre Juče

Nagledali smo se, naslušali, a i dalje svemu tome nikako da se do kraja načudimo. Tadić sa kravama, Tomina diploma, tuče stranačkih aktivista, pevač Dačić, svečano otvaranje drvene daske, Palmin doktor ekonomije, gospođa Šešelj za predsednika, Dinkićevo muzičko stvaralaštvo, Čedini bilbordi, beli listići i sve one sitnice kojih sada niko ne može da se seti. Ali koji će uveseljavati mase i u narednom periodu.

Republička radiodifuzna agencija je pre izbora najavila jednaku zastupljenost političkih stranaka i njenih predstavnika u medijima. Ukoliko odete na sajt pomenutog organa, možete pročitati sledeće : „Stranke su imale približno jednaku zastupljenost.“ Molila bih da mi neko objasni kakav je to kriterijum „približno“. Približno je kad Srpska napredna stranka ima sopstvenu televiziju koja radi i pre i tokom kampanje? Približno je kad jedna od najčitanijih srpskih novina 70% naslovne strane posveti Demokratskoj stranci?

Kao što reče jedan kolega – žalite se na Tominu diplomu, a umirete za vremenom kada je Bog i otac bio mašinbravar. Ne ide to tako.

Tražili ste predizbornu tišinu, a nakon ponoći postali najbučniji. Društvene mreže zamalo nisu eksplodirale od silnih komentara, negodovanja, propagandi i ostalih poslednjih vapaja pojedinaca i grupa koji zastupaju tuđe i sopstvene interese. Da postoji zakon koji se odnosi na ovu vrstu novih medija, verovatno bi 2/3 stanovnika Srbije završilo ili u zatvoru, ili ostalo bez dela svojih novčanih primanja. Što uopšte i nije loša ideja. Izgleda da se mi opametimo samo kad nas neko lupi po džepu.

II faza: Dan Juče

Sinoć se pevalo, pilo i jelo. Ali ne jer smo bili gosti prijatelja i njihovih slava. Pevali su, pili i jeli oni koji su ostvarili svoje ciljeve. Dok je većina, u koju spadamo mi koji se nismo našli na ljubičastim, žutim i belim listama, ostala gladna, i ko zna koliko će tek biti gladna. Šta je obeležilo taj dan? Nameštanje izbora, podmićivanje po cenovniku od 1000 do 2500  RSD, džakovi hrane, starice koje jedu listiće i revolt glasača koji su na svojim listićima pisali : Vesna Vukelić Vendi, Hello Kitty, Kadu, Metallica, Leya Keller i tako dalje. I sve to ništa nije promenilo. Onda su došli rezultati koje smo svi znali i pre nego što ih je iko objavio.

EPILOG

Očekivana pobeda Tadića i Nikolića uz jako mali prostor za vazduh. Činjenica da je najveću pobedu odnela Socijalistička partija Srbije treba da nam bude podstrek da razmišljamo o tome da li da se pakujemo sad i odemo ili da čekamo da nam se opet dese devedesete. Ili da Ana Bekuta bude ministarka kulture. Koštunica je i dalje vladar iz senke, Čeda je konačno prešao cenzus, Dinkić zamalo pređe crtu. Radikali su doživeli svoj najveći fijasko, a Zukorlić ipak neće imati Tadićevu podršku u drugom krugu predsedničkih izbora.

III faza: Dan(i) posle Juče

Svi se vraćamo svojoj rutini. Oni koji su izašli na izbore, ostvarili su svoje građansko pravo. Oni koji nisu, neka samo ćute i ne govore ništa. Nemaju pravo. Politika u teoriji nije isto što i politika u praksi. Da jeste, odavno bismo mi živeli u utopiji. Sedimo, žalimo se, psujemo i vređamo, a sami nismo pokušali ništa da uradimo. Neće nam te čike sa televizije pune obećanja obezbediti bolji život i promene. To ćemo mi sami uraditi. Ne treba da sednemo na krov, gledamo u nebo i čekamo neku zvezdu padalicu.

Još dve nedelje ćemo se boriti sa spotovima i pričama, ali već smo prošli period navikavanja, tako da ćemo samo slegnuti ramenima dok menjamo programe. Kad prođe i taj drugi krug predsedničkih izbora, znaćemo ko će izvući kofer ispod kreveta, a ko podizati kredit za stan.