Predstava „Hegel i duga lista prevara“

On ne vidi, ne čuje ali zato fantastično pleše uz pratnju kolege u invalidskim kolicima. Poruka koju žele da pošalju jeste da telo kao takvo nije ograničenje za umetnost. „Hegel i duga lista prevara“ naziv je gostujuće predstave koja je  premijerno izvedena u sredu 11. novembra u Ateljeu 212. Ideja ovog komada, na kojem su, izmedju ostalog, radili koreograf Boris Čakširen i tekstopisac Marko Pejović, jeste da omogući integraciju lica sa posebnim potrebama u svet pozorišta.

Foto: Maja Ven

Predstava „Hegel i duga lista prevara“  je deo projekta Pravo na umetnost, koji zagovara pravo osoba sa invaliditetom na umetničko delovanje i profesionalni pozorišni rad . Tvorac predstave, grupa „Hajde da…“, još od 2008. godine radi sa osobama sa invaliditeom, u kontekstu pozorišta. U njihov program uključene su mnogobrojne plesne i pozorišne radionice, sa korisnicima kolica, gluvim i nagluvim, slepim i slabovidim osobama.

– Mi smo pokušali nizom različitih radionica, prevashodno pozorišnih i plesnih, kad kažem plesnih, mislim na savremeni ples kao formu umetničke igre, pokušali da otvorimo taj prostor i dijalog i da ovom predstavom podignemo svest o tome da talentovane osobe sa invaliditetom mogu da imaju svoje ravnopravno mesto u pozorišnom životu – navodi tekstopisac Marko Pejović.

Predsednica beogradske sekcije medjunarodnog saveta za igru „CID “, UNESCO, Ivana Milovanović, prati grupu „Hajde da…“ od njenog nastanka i naročito je pohvalila rad plesača Stojana Simića.  Ona smatra da na repertoarima beogradskih pozorišta češće treba da se nadju predstave tog tipa.

– Ovu predstavu doživljavam kao velike napore, kao dokaz velikih napora, koje Boris i  Marko ulažu, da na pozorišnu scenu izvedu ljude kao što su Stojan, koji ne čuje i ne govori. Ja pratim Stojanov razvoj od samog početka i mislim da je zaista prvi, profesionalni, savremeni igrač u Srbiji, koji se potpuno kreće scenom kao i svi oni koji čuju, vide i govore – smatra Milovanović.

Ako se neko određeno telo ne uklapa u standardnu sliku tela, proglašava se neadekvatnim. Telo osobe sa invaliditetom kao da u startu podrazumeva manjak određenih sposobnosti, stoga se unapred te sposobnosti otpisuju toj osobi. Upravo suprotno pokazali su umetnici Nenad Galić i Stojan Simić. Osobama sa posebnim potrebama nije omogućeno obrazovanje u umetničkim školama i fakultetima. Samim tim, ova predstava jeste rezultat ogromnog napora,čija je svrha skretanje pažnje na osporavanje umetničkog angažmana.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s