Sedi, jedan KUK!

Čitam novine i ne verujem: “Učenik slomio kuk profesorki zbog jedinice”. Ovo nije jedini slučaj da se nasilje sprovodi nad profesorima i nastavnicima, čini mi se bar jednom u dva meseca ovakva vest iskoči u medijima. Čak smo i na jutjubu (youtube-u) mogli da gledamo maltretiranja i svađe na času. Gde je granica između zaštite deteta i davanja dozvole da radi šta god hoće? Ko je kriv za nasilje u školama?

I dok se u zemlji još uvek nema vlade i svaka vest u prvom dnevniku je otprilike “Vlada još nije sastavljena”, omladina iskazuje agresiju. Deca u školi su postala zaštićenija od belih medveda. Ona smeju sve- počnimo od osnovnog obraćanja nastavniku koje više čak i ne mora da bude sa Vi.  Znam da deca iz mog komšiluka zovu nastavnicu imenom- „Ksenija, a kako ovaj zadatak da uradimo“. Ukoliko profesor, nastavnik povisi malo više glas na razred to se tumači kao agresivno i neurotično ponašanje. A kada profesor pozove roditelje da popričaju o lošem ponašanju ili šteti koju je njihovo dete napravilo taj razgovor se pretvara u svađu. Roditelji kategorično odbijaju da je njihovo dete nevaspitano ili nemirno. Problem je sigurno u profesoru. Mora da profesor ne zna kako da zainteresuje dete da se ponaša pristojno. Zato se stalno govori o tome kakvi treba da budu profesori i nastavnici, kako da motivišu učenika, na koji način da organizuju nastavu. Škola se pretvorila u cirkus i tender za najboljeg klovna. Niko da pomene tu čudnu reč VASPITANJE ili bar sintagmu ULJUDNO PONAŠANJE. Izvor nasilja može biti mnogo toga. Nekada su psiholozi govorili o instinktu agresivnosti, ali to nije najčešće najbolji odgovor. Agresivno ponašanje se uči i po modelu, ugledanjem na roditelje i uzore; A jedan od češćih izvora je frustracija- nezadovoljena potrebe, želje, motivi. I kako na jutarnjem programu jedan psiholog reče “Ovi mladi ne vide perspektivu u životu, ne vide izbore i mogućnosti, pa je sasvim realno što često imamo takve besmislene nasilne postupke”.

Malo (Ne)vaspitanja, malo društvene konfuzije i rezultat je potreba za veštačkim kukom. Ako verujemo pretpostavkama da će ova godina biti godina još veće ekonomske krize i ako znamo da se ponašanje ljudi ne menja tako lako (uz sve to znamo da ni vlada neće skoro) možemo pretpostaviti da će u narednom periodu uvoz veštačkih kukova biti najprofitabilniji biznis.

Advertisements

2 thoughts on “Sedi, jedan KUK!

  1. Prošle srede je u autobus ušla grupa svršenih osnovaca prilično glasna. Njihov smeh je bio toliko glasan i nepodnošljiv da se jedan stariji muškarac pobunio, a one nisu birale reči da mu odgovore. Taj smeh je zapravo vapaj za pažnjom. Što se tiče imena, da sam profesor zahtevao bih da me učenici zovu po imenu, jer se samo životinje zovu po vrsti kojij pripadaju. Me je uvreda kada me neko nazove studentom, ali dobro ne može svako da bude Pavićević, pa da mi zapamti ime i prezime. 🙂

  2. HAhahah Saglasna sam sa tobom Petre sto se imenovanja tice. Ipak je lepse da postoji LICNO ime nego samo ime, kako bi ti rekao, vrste. Ali mislim da se taj lezeran odnos, narocito u osnovnim skolama, pretvorio u onu „sta je uopste postovanje“. Ovo oslovljavanje po imenu samo je trebalo da simulira kako od minimalnih postupaka dodjemo do slomljenog kuka. 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s