Kamenče

Naš narod ima izreku koja kaže da ako ti je sve potaman, ako nemaš nikakvih briga i problema, ti stavi jedan kamenčić u cipelu da te žulja. Daleko je Srbija od hipotetičkog i utopističkog stanja bez briga i problema, ali bar je u petak sve probleme u zapećak bacio fantastičan uspeh naših sportista. Pišem ovaj post pred početak meča između Đokovića i Nadala i pre nego što se okrenem kamenčiću u mojoj (našoj) cipeli, red je da čestitam na finalu i njemu i vaterpolistima i rukometašima. Osvrnuo bih se kratko na njihov uspeh.

Đoković – Prošle godine bio je toliko dominantan da smo zaboravili da i drugi znaju da igraju tenis. U polufinalu smo videli da i te kako znaju, ali ono što je ključ uspeha našeg Noleta i njegova differentia specifica u odnosu na većinu drugih tenisera jeste njegova čelična volja. Nikada ga ne smete otpisati.

Vaterpolisti – Sasvim očekivano,  njima je osvajanje medalje isto što i meni ispijanje jutarnje kafe, što ne menja činjenicu da je u pitanju fantastičan uspeh. Ako se ima u vidu da su Hrvati ispali pre četvrtfinala, a da ni Mađari neće igrati za zlato, uspeh dodatno dobija na težini.

Rukometaši – Neočekivano i prijatno iznenađenje. Veliki uspeh, posle decenije i više obitavanja na margini. Domaći teren je svakako doprineo ovom rezultatu, ali to nije dovoljno da se on objasni. Čak i kvalitet naših rukometaša nije ključna stvar koja ih je odvela u finale. Ono što je njih vinulo u nebo jeste njihovo zajedništvo. Oni su pravi TIM.

Dakle, šta god da danas bude, Srbija ima razloga da bude ponosna. Podsetimo da smo i evropski šampioni u odbojci, i u muškoj i ženskoj konkurenciji. Nije sve trulo u državi Srbiji. A sad da se vratimio na kamenče…

U četvrtak, veče pred Veliki petak srpskog sporta, šačica kamenčića u Novom Sadu pokazala je kako se brani srpstvo. U petak, nakon istorijskog uspeha rukometaša, još jedan kamenčić je rešio da nam objasni neke stvari, samo što se malo preračunao, pa je flaša namenjena hrvatskom selektoru Goluži, završila na oku našeg reprezentativca Žarka Šešuma. On je noć, umesto sa svojim saborcima i prijateljima u slavlju, proveo u bolnici. On će utakmicu, koju je čekao i priželjkivao celu karijeru, umesto sa svojim saigračima na terenu Arene, provesti u bolnici. Sreća je da povreda ipak nije teže prirode i Žarko će za dva – tri dana napustiti bolnicu, ali šteta je već napravljena. Njemu, reprezentaciji, Srbiji. Umesto da sijamo od sreće ovih nekoliko dana, mi moramo da se stidimo.

Ovom prilikom želim da se poslednji put zahvalim velikim patriJotama, navijačima i osvajačima, velikim ratnicima što nas štite od jeretika, brane naše guzice od pedera, čuvaju nas od Francuza i ostalih svetskih i domaćih zlotvora. Želim da im se unapred zahvalim za sve buduće slične slučajeve (kojih će, nažalost, SIGURNO BITI) jer se ja njima više neću baviti. Za mene su oni offline. Blocked. Banned. Prepustiću onima čiji je to posao da izvade kamenje iz ovog naše nebeskog opanka.

Advertisements

7 thoughts on “Kamenče

  1. Teško da će jedan tekst tu da pomogne, potrebno je da se zakoni koji postoje pooštre i primenjuju. Glupo mi je da tako nešto kažem, ali te ljude samo zatvor može da smiri…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s