Slušaonica 6, izvolite?

„Gde je ovaj, ovaj… stereotip?“

„Nemanja, misliš – spikerfon?“

„Da, to!“

Ovome sam se malopre smejala u redakciji.

slusaonica_6

Mogu i ja sada da pišem svoj razvojni put, ali… Ne bih. Gorepomenuti kolega je prokomentarisao da su hvalospevi i individualni doživljaji naše redakcije na ovom blogu nešto za šta čitaoci neće biti zainteresovani. Ipak, ovo je samo prošireno izdanje svih rečenica napisanih u „Autoportretu S6“. Ovako će ljudi upoznati Nikolićevu koja je revoltirano pokušala da pokaže ko smo, Sandru koja je pokazala kako se izlegla iz jajeta S6, i Jovanu koja nas je poetski tako dobro opisala. A onda ćemo da se usmerimo na ostale žanrove i teme.

Ja sam prešla jedan, ne razvojni put, nego put od stanja nervnog sloma, pa sve do neopisive sreće. Od trenutka u kome me Vesna drži šest sati za kompjuterom da napišem vesti, pa do momenta u kome mi draga bivša urednica kaže da sam za nju bila prijatno iznenađenje. A šta se između dešavalo…?

Pisala sam vesti tri meseca i doktorirala ih. Radila priloge. Došla na mesto dnevnog urednika i voditelja. To vam je tako kod nas. A nekom se posreći, pa postane glavni i odgovorni urednik. 🙂

To je izlog radnje. Šta je unutra? Šta smo mi, koji smo i posle godinu dana, dve, tri, četiri, tu, naučili?

Razmišljamo. Čitamo. Radimo. Ne spavamo. Dopunjujemo jedni druge. Padamo sipite. Polažemo ispite. Postajemo odgovorni. Postajemo novinari. Profesionalci. Družimo se. Pijemo. Pevamo. Smejemo se. Vičemo jedni na druge. Zaljubljujemo se. Stičemo prijatelje za ceo život. Nerviramo se. Kritikujemo jedni druge. Pomažemo jedni drugima. Ono što je najvažnije  –  i dalje smo tu.

Zato ja imam prava da prevrnem očima kad moje kolege postavljaju, po mom mišljenju, smešna pitanja u vezi sa pisanjem radova. Zato što sam ja već sve to naučila. Zato „slušaoničari“ dominiraju gde god se pojave. Mrze nas zbog toga, i ja sam srećna što je to tako. Zato što me mrze jer znam. Znam više. Nisam popila svu pamet sveta. Samo sam otišla na drugi sprat, u Medija centar Fakulteta političkih nauka, zadnja vrata levo. I nešto mi se ne izlazi. Redakcija „Slušaonice 6“ svima daje šansu – ili hoćeš, ili nećeš.

U 20h smo Vesna, Dina, Nemanja, Ivana i ja izašli iz redakcije. Drage članove sutra očekuje iznenađenje. 🙂

Ovaj dijalog na početku teksta…? To je samo jedan od nebrojeno trenutaka zbog kojih sam srećna što svoj život provodim u četiri zida redakcije i što ona zaista jeste moja druga kuća. Ili treća.

 

„Vukić ovde.“

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Slušaonica 6, izvolite?

  1. Inače, užasno me nervira kad neko kaže neću vam pisati o tome i onda to uradi. Neću vam objašnjavati svoj razvojni put, a ono… ali ovde je to tako simpatično…
    Zamišljam Ivanu dok mi ovako nešto sva ozbiljna priča u redakciji (sa sve uvodom neću da pričam), dok Nemanja prevrće očima i kaže „pa rekla si da nećeš da pričaš, požuri“, a Ivana mu samo šuškavo odgovara „ćuti“, a meni kaže „mi se tako volimo“…
    I telefonski razgovor – like! Well done!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s